Isao sam sinoc da radim, zvao me jedan prijatelj. Trebalo je nositi neke stolice za koncert, pa im je trebala inteligencija za takav zahtjevan posao. Radio sam tamo vec par puta, tako da sam znao i sve te gazde, sefove, direktore i kako vec sve sebe nazivaju. Uglavnom, kad si na dnu piramide, tako ti je.
Glavni je sef supak. Svira u orkestru, ubire profit i nista ga ne interesuje. Radnike cijedi kao mladi sir, ovi ga se plase i svi gledaju da mu ne stanu na zulj. Normalno, niko nece da izgubi fin posao, tako da nema smisla suprostavljati se. Sljedeci dan jednostavno neces morati doci, a on ce naci nekog drugog, ko mu vise odgovara. Kad on ode, odahnemo dusom. Taj sebi lize jaja i jos laje i rezi.
U sredini te piramide je jos jedan Austrijanac. On je fakat dobar covjek i bez obzira sto je iznad mnogih, radi vecinu poslova. Jos za svaku sitnicu kulturno zamoli da to obavimo, bez obzira sto se vec podrazumijeva da bi to vec trebalo biti gotovo. Fakat dobar covjek, ali na neki nacin glup. Taj pas sebi ne lize jaja, tek povremeno, kad ga niko ne gleda.
Na zadnjem stepenu menadzmenta je Albanac preko kojeg sam i uletio na taj posao. On je zaduzen za salu, redanje stolica, uredjivanje pozornice i za jos neke sitnice. On pametno, zovne obicne radnike(konkretno mene i jos par onih koji se tu nadju) da obavimo posao, a on uzme nesto malo, pomjera jednu stolicu sat vremena, ali nikome nista ne prigovara. Opusteno, taj pas sebi lize jaja i boli ga briga za sve drugo.
Eh, zato ono pas sebi lize jaja? Zato sto moze. Bas tako i ove gazde. Moze im se, i normalno da to koriste, osim onog srednjeg. Samo je interesantno do koje mjere to i cine.
Meni je svejedno, dokle god mi za vratom nije onaj prvi. Ja svoj posao obavim, uzmem nesto novaca i zdravo djaci. Tamam sam zaradio da uzmem onaj mp3 u Saturnu, koji vec duze vrijeme gledam. Dva gigabajta memorije, trideset eura. Bolje od toga ne ide.
